Rijeka je dobila Hajduka, ovo pišem još uvik usijane glave.

I baš takve usijane glave pokušat ću proanalizirat našega Hajduka. Prva misao koja mi se nameće je da smo ovih zadnjih godina ipak jedni veliki luzeri i nažalost kada smo mogli to konačno preokreniti to luzerstvo je ponovo preuzelo inicijativu i snovi o tituli raspršili su se dok nisi reka keks.Tijek utakmice na Kantridi upravo potvrđuje moje misli.Sad se postavlja pitanje zašto je to tako i u koga upriti prstom,da li je konkretno za ovaj fjasko u završnici prvenstva kriv toliko opjevani Miše i njegova taktika sa dva zadnja vezna, pa na Poljudu igramo kao gostujuća momčad i svaka momčad koja se došla nadigravat to je uspješno i radila. Oćemo li uprit prstom u tzv.struku koja je rekla da nama ne triba napadač, pa je Miše možda bija i prisiljen igrat sa takvom taktikom jer nije ima koga poslat u napad, oćemo li konačno više saznat tko je ta velika struka koja konstantno iz godine u godinu radi gešku za greškom i zato nitko, ama baš nitko ne odgovara.

Oćemo li uprit prstom u upravu koja se nije znala nosit sa liscima iz Maksimirske šume, upravom koja nije znala poentirat i iskoristit ovu prelipu atmosferu i pozitivnu vibraciju koja se stvorila u zadnje vrime oko kluba. Za manevar vezan za strane sudce Maminju&co skidam kapu do poda, tako su elegantno nategli ove naše da je to za ne povirovat. Tek kad su nam naši suci počeli sudit onako kako im je glavni maestro iz Maksimira naložija naši su shvatili igru i trapulu u koju su upali, ali bilo je kasno ,proglašavala se velika pobjeda Hajduka za zelenim stolom, a srljali smo u veliki poraz ,poraz koji nas je između ostalog košta titule. Oće li tko odgovarat za ove promašaje, normalno da neće, jer oni koji bi tribali odgovarat duboko su bacili sidro i teško da im ga netko može iščupat. Pitanje koje se samo nameće je šta možemo ubuduće očekivat, bez rezova u tzv. struci ne virujem da se može nešto prominit, pri tome još uvik mislim da Miše triba ostat i iduću sezonu, ali sa drukčijom logistikom. Logistiku ne čini samo struka, logistiku čine i ljudi iz uprave, logistiku čine i ljudi u savezu, logistiku bi tribali činit i novinari, ali i tu smo potučeni do nogu, njihova propaganda je deset puta jača od naše.

Neke stvari u klubu nakon privatizacije smo postavili na zdrave noge, zapuvali su neki novi povoljni vitrovi, to je temelj da konačno od ružnog pačeta postanemo labud, ali tu se nije smilo stat, a stalo se,sve ovo šta sam nabroja gori govori tome u prilog, na kraju krajeva tu je i krajnji rezultat, a to je gubitak titule. Ljut sam, bisan sam, razočaran sam, do sada smo im išli zadnje kolo u Zagreb na proslavu njihove titule, a sad nam se događa još gore, a to je da dolaze zadnje kolo na Poljud likovat, dolaze se naslađivat i beljit ,kad samo promislim na to smrkne mi se. Pitam se ima li tome ludilu kraja, do kada razočaranja, ima li uopće ikoga ko će lupit šakom o stol i reć dosta je bilo, vrime je da naš Hajduk bude ono šta je bija, a to je veliki i moćni klub, ovo šta je sada malo je jače od seljačke zadruge.

Jedina svjetla točka je Torcida,koja ka vjerni pas prati Hajduka i to u bilo koji kutak kugle zemaljske i tako će ostat bez obzira na rezultate, igrače i uprave koje će se minjati u Hajduka.

Šta nam sad preostaje, ka prvo tribamo dignit glave i pokušat osvojit kup, bit će teško, ali na muci se poznaju junaci, nakon završene sezone izvuć neke pouke iz ovog igrokaza kojeg zovemo HNL, neke uloge u tom igrokazu prominit, neke maknit, a neke nove dodijelit.

U samom klubu napravit rezove tamo di triba, dovest ljude koji znaju posao, a ti ljudi bi tribali dovest neke druge ljude (prava igračka pojačanja) sa kojima bi konačno osvojili toliko željenu titulu. Posli kiše dolazi sunce, nama je kiša već jedno vrime, ali nepopravljivi sam optimist i siguran sam da će i nama zasjat sunce, oće i mora!!